Са благословом владике Лонгина, у оквиру Друштва пријатеља Манастира Рођења Пресвете Богородице у Њу Карлајлу основан је огранак “Свети Мардарије Либертивилски”. Идеја се родила из потребе манастира за свакодневном бригом и помоћи коју ова светиња изискује. Поред манастирских потреба и радова на годишњем нивоу којим ће се ово Друштво бавити, ово Друштво ће помагати у планирању, организовању и извршавању следећих задатака: 1) сезонских радова, 2) изградње, 3) финансија, 4) управљања кошницама и израде свећа и 5) добротворних активности.
У избору од неколико српских светитеља који су се бавили милосрђем, добротворним радом и били благочестиви, помоливши се Богу, за заштитника и покровитеља Друштво је изабрало св. Мардарија Либертивилског.
Рођен као Иван Ускоковић у селу Корнет у Љешанској нахији у Црној Гори 1889. године, млади Иван је отишао на даље школовање, прво у Ријеку Црнојевића на Цетињу, а потом у Београд у Србији. Током боравка у Београду, остварио му се дечачки сан да служи Богу и Цркви, па је одатле отишао у манастир Студеницу где је после кратког искушеничког стажа био замонашен под именом Мардарије. Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, сада млади јерођакон Мардарије послат је у Русију где је провео дванаест година (1905-1917) унапређујући своје теолошко образовање и узрастајући у мудрости.
Свети синод Руске православне цркве послао га је у Сједињене Америчке Државе да организује Српску Православну Цркву. Од 1. децембра 1923. године, сада архимандрит Мардарије је именован за управника Српске америчко-канадске епархије са седиштем у Чикагу, а исте године је купио десетак јутара земље у Либертивилу у Илиноису, где је касније подигнут манастир Светога Саве. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао га је за првог епископа новоосноване епархије у Америци 7. децембра 1925, а хиротонисан је на Цвети, празник свечаног уласка нашег Господа Исуса Христа у Јерусалим, 25. априла, 1926. године.
Од тада је Његово Преосвештенство Епископ Мардарије, као први епископ Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци, неуморно радио на изградњи цркава, манастира Светог Саве у Либертивилу, сејању хришћанске љубави, ширењу мира, проповедању и сведочењу Јеванђеља Христовог широм своје епархије. Упркос неизбежним светским кретањима, живео је спонтаношћу Истине и пружао милост, јер је Живот засијао из Гроба, а и даље сија. Иако је био епископ само девет година, мирно је умро 12. децембра 1935. године у болници у граду Ен Арбор у Мичигену док је састављао божићну посланицу свом вољеном стаду. Његови земни остаци су сахрањени у манастиру Светог Саве у Либертивилу. Свети архијерејски сабор Српске Православне Цркве, на редовној седници одржаној од 14. до 29. маја 2015. године донео је одлуку да се његово име дода у диптих светитеља Свете Православне Цркве.
Овим и ми у нашем Друштву остављамо симболично могућност свим Американцима и другим који нису Срби да се учлане у друштво ”Светог Мардарија Либертивилског” и можда, једног дана, пожеле да постану православни.
Нека би овај свети јерарх, свети Мардарије Либертивилски, штитио све људе и оне којима је помоћ потребна, био им покров и заштита у векове векова. Амин.
