Пресвета Богородица и приснодјева Марија је мајка Исуса Христа, превечног Сина Божијег и Речи Божије. Као што је старозаветни пророк Исаија најавио да ће “девојка зачети и родити сина”, зачеће Сина Божијег Исуса Христа се десило бестелесно, силом Духа Светога. Девојка Марија је желела да свој живот потпуно посвети Богу али је по јеврејском закону после навршених петнаест година морала да се уда. Да би се испунио закон, али и Маријин завет о доживотној девствености, она је формално удата за већ остарелог удовца Јосифа који се старао о њој и њеном благословеном сину. Рођење Исуса Христа је, као и Његово зачеће, било чудесно, Марија Га је родила без бола И после рађања остала је девствена због чега је називамо “увек дјевом” или “приснодјевом” (црквенословенски).
Иако је и раније коришћен у молитвеном и литургијском животу Цркве, назив “Пресвета Богородица и приснодјева Марија” је Православна Црква потврдила и озваничила на Трећем васељенском сабору одржаном у Ефесу 431. године. Теолошки значај званичног усвајања овог назива је у признању да је Маријин син Исус био потпуни Бог и потпуни човек, тј. да је његова природа двојака – божанска и људска те да је Он друго лице Свете Тројице.
Црквена година почиње и завршава се са празником посвећеним Пресветој Богородици. Православна црква се подсећа важних догађаја из живота Мајке Божије кроз четири велика празника посвећена Њој:
- Рођење Пресвете Богородице 21/8. септембра
- Ваведење (у храм) Пресвете Богородице 4. децембра/21. новембра
- Благовести 7. априла/25. марта
- Успење Пресвете Богородице 28/15. августа
У част Богородице Марије написане су многе црквене песме и химне, а најпознатије и најчешће коришћене у православној богослужбеној и молитвеном пракси су две.
Из литургије светог Јована Златоустог:
Достојно је ваистину
блаженом звати Тебе, Богородицу,
увек блажену и пренепорочну
и Матер Бога нашега.
Часнију од Херувима
и славнију неупоредиво од Серафима,
Тебе што Бога-Реч непорочно роди,
ваистину Богородицу величамо.
Из литургије светог Василија Великог (која се служи 10 пита годишње):
Теби се, благодатна, радује сва твар:
Анђелски сабор и људски род;
освећени Храме и Рају духовни,
девичанства похвало.
Из тебе се Бог оваплоти и Дете постаде,
Он, превечни Бог наш.
Јер крило твоје учини престолом,
и утробу твоју показа широм од небеса.
Теби се, благодатна, радује сва твар, слава теби.
Рођење и рани живот Пресвете Богородице и приснодјеве Марије нису записани у Јеванђељу или другим књигама Новог Завета, међутим одређене информације могу да се нађу у апокрифном (скривеном) спису који потиче из другог века познатом као Протојеванђеље Јаковљево.
На основу ове књиге, Маријини родитељи, Јоаким и Ана, нису имали деце годинама. Остали су верни Богу, али њихове молитве су остале неиспуњене. Једнога дана, док је Јоаким био у храму како би принео дарове на жртву Богу, првосвештеник га је одбио прекоревши га што је био бездетан. Како би сакрио своју срамоту Јоаким се повукао у брда како би живео међу пастирима и њиховим стадима.
Док се Јоаким молио, истовремено се сама молила и његова жена Ана у њиховој кући у Јерусалиму. Анђео Господњи им се обома јавио и објавио да ће Ана да роди дете за чије име ће знати цео свет. Ана је обећала да ће своје дете као дар Божији посветити Господу. Јоаким се вратио кући и након одређеног времена Ана је родила ћерку Марију.
